Игра:  СУЗАНА ПЕТРИЧЕВИЋ

Режија: Велики Братић

 

ГОЦА ЛУКИЋ , фризерка из околине Београда, типичан роб телевизије, после много покушаја напокон успева да уђе у ријалити шоу програм ТРАЖИМ  МУЖА. Телевизија се испоставља као последња шанса за обичног, малог човека И његову жељу да коренито промени сопствени живот.

 

 

 

ПОСЛЕДЊА ШАНСА, драма са смејањем и певањем, истовремено је И прича о Великом брату који управља нашим животима. То је прича о свету забаве данас, о “рејтинзима” И гледаности као једином мерилу успеха. То је, такође, и прича о нашим посрнућима и узлетима, те, надасве, о лакоћи са којом смо спремни да прихватамо наредбе свевидећег ока “Врховног контролора”, како би смо остали у игри.

ПОСЛЕДЊА ШАНСА прича причу о ријалити телевизији, средствима ријалити позоришта.

 

Белешка о ауторки:
 

Мирјана Бобић Мојсиловић
објавила је осам романа, две збирке драма, збирку кратких прича, збирку есеја.
Романи су јој објављени у Француској, Италији, Хрватској, Словенији, Чешкој.
Драме „Сузе Су О.К.“, „Имтитација Живота“, „Верица међу шљивама“, „Последња шанса“, играле су се на сценама Народног позоришта у Београду, Атељеа 212, Звездара Театра и на сцени Култ  Установе културе Вук Карџић.
Драма „Имитација Живота“, изведена је и у Позоришту Аполо у Братислави, у ЦНП у Подгорици и у Позоришту младих у Тузли.
Светлана Бојковић добила је 2001. године  Златну колајну за улогу Верице у драми „Верица Медју Шљивама“, на Фестивалу монодраме и пантомиме у Земуну.
Драма „СУЗЕ СУ О.К.“, преведена је на француски језик.
Драма „Последња шанса“, коју је МБМ написала, режирала и продуцирала, уврштена је у званичну селекцију Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну 2010.
Слободни је уметник и живи у Београду.